Harmonizovani standardi kao preduslov za primenu EU AI Akta
Značaj harmonizovanih standarda, kako za usklađenost sa zahtevima, tako i za procenu usaglašenosti AI sisteme visokog rizika, najbolje je ilustrovan nedavno odloženom primenom odredbi AI Akta, prvenstveno zbog odloženog usvajanja ovih standarda. Ova uslovljenost je čvrsto podržana pretpostavkom usklađenosti visokorizičnih AI sistema sa zahtevima AI Akta, ukoliko su uskladjeni sa harmonizovanim standardima, u meri u kojoj ti standardi pokrivaju te zahteve ili obaveze (član 40 (1) AI Akta).
EU AI Akt klasifikuje AI sisteme koji mogu imati značajan štetan uticaj na zdravlje, bezbednost i osnovna ljudska prava u kategoriju AI sistema visokog rizika, na osnovu dva pravila.
- Prema članu 6(1), visokorizičnim se smatra AI sistem koji je bezbednosna komponenta proizvoda ili je sam proizvod, obuhvaćen harmonizacionim zakonodavstvom Unije navedenim u Aneksu I, i odnosni proizvod podleže proceni usaglašenosti od treće strane, u cilju plasiranja na tržište ili puštanja u upotrebu, u skladu sa tim relevantnim harmonizacionim zakonodavstvom Unije (npr. medicinski uređaji, in vitro dijagnostički medicinski uređaji, liftovi, igračke, radio oprema…).
- Pored toga, prema pravilu iz člana 6 (2), AI sistemi navedeni u Aneksu III, i koji se koriste u nekim posebno unapred definisanim oblastima, s obzirom na njihovu namenu se smatraju visokorizičnim (biometrija, ukoliko je njena upotreba dozvoljena relevantnim pravom Unije ili nacionalnim pravom; kritična infrastruktura; obrazovanje i stručno osposobljavanje; zapošljavanje, upravljanje kadrovima i pristup samozapošljavanju; pristup i korišćenje osnovnih javnih i privatnih usluga; sprovođenje zakona; upravljanje migracijama, azilom i graničnom kontrolom; administracija pravosuđa i demokratski procesi).
Kako bi se ublažili rizici od ovih AI sistema plasiranih na tržište ili stavljenih u upotrebu i osigurao visok nivo pouzdanosti, AI Aktom su utvrdjeni zahtevi koje AI sistemi visokog rizika moraju da ispunjavaju, uzimajući u obzir njihovu namenu, kao i priznato state of the art u oblasti AI i srodnih tehnologija (Poglavlje III Odeljak 2, članovi 9 do 15 AI Akta). Takođe, fizičko ili pravno lice koje je provajder (ili se smatra provajderom) AI sistema visokog rizika mora preuzeti odgovornost za plasiranje na tržište ili stavljanje u upotrebu AI sistema visokog rizika, pri čemu AI Akt propisuje njihove obaveze u vezi sa tim AI sistemima (Poglavlje III Odeljak 3, članovi 16 do 25 AI Akta).
Procena usaglašenosti
S obzirom na njihovu složenost i rizike povezane sa njima, AI sistemi visokog rizika podležu proceni usaglašenosti pre njihovog plasiranja na tržište ili puštanja u rad, kao i monitoringu tokom njihovog životnog ciklusa.
- Za AI sisteme koji se odnose na proizvode obuhvaćene harmonizacionim zakonodavstvom Unije (član 6(1)), provajder je dužan da sledi proceduru procene usaglašenosti koja se zahteva relevantnim harmonizacionim zakonodavstvom Unije, uključujući notifikovana tela, takozvanu procenu usaglašenosti od treće strane. Pored toga, predmet procene biće i usklađenost sa zahtevima za AI sisteme visokog rizika, utvrđenim u AI Aktu (Odeljak 2 Poglavlja III), kao i usklađenost sistema upravljanja kvalitetom sa članom 17 AI Akta.
- Procenu usaglašenosti AI sistema, koji su klasifikovani kao visokorizični u skladu sa članom 6(2) i navedeni u Aneksu III AI Akta (osam specifičnih oblasti) sprovodi, kao generalno pravilo, provajder na sopstvenu odgovornost, sa jedinim izuzetkom AI sistema namenjenih za biometrijsku upotrebu. To znači da za AI sisteme visokog rizika navedene u tačkama 2 do 8 Aneksa III provajderi moraju da slede postupak procene usaglašenosti zasnovan na internoj kontroli, uredjenen Aneksom VI, a koji ne predviđa uključivanje notifikovanog tela (član 43 (2) AI Akta).
Harmonizovani standardi
Značaj harmonizovanih standarda, kako za usklađenost sa zahtevima, tako i za procenu usaglašenosti AI sisteme visokog rizika, najbolje je ilustrovan nedavno odloženom primenom odredbi AI Akta, prvenstveno zbog odloženog usvajanja ovih standarda. Ova uslovljenost je čvrsto podržana pretpostavkom usklađenosti visokorizičnih AI sistema sa zahtevima AI Akta, ukoliko su uskladjeni sa harmonizovanim standardima, u meri u kojoj ti standardi pokrivaju te zahteve ili obaveze (član 40 (1) AI Akta).
Evropski harmonizovani standardi imaju nekoliko ključnih funkcija[1]:
- Pravna sigurnost i smanjeni troškovi usklađivanja: Harmonizovani standardi za AI Akt treba da pomognu provajderima AI sistema da obezbede i dokažu usklađenost sa pravnim zahtevima.
- Prvo, standardi pojednostavljuju usklađivanje prevođenjem legislativnih zahteva na zajednički tehnički jezik i tako pružaju jasne smernice ka usklađenosti za preduzeća svih veličina.
- Drugo, standardi olakšavaju dokazivanje usklađenosti sa legislativnim zahtevima. Prema Uredbi (EU) br. 1025/2012 o evropskoj standardizaciji[2], primena evropskih standarda je dobrovoljna. Međutim, pretpostavlja se da proizvod ili sistem ispunjava bitne zahteve relevantnog zakonodavstva EU, ako je u skladu sa harmonizovanim standardima navedenim u Službenom glasilu Evropske unije. Ova „pretpostavka usklađenosti“ prebacuje regulatorni teret dokazivanja na javne organe da ospore usklađenost. Na isti način, primena harmonizovanih standarda u vezi sa AI sistemima visokog rizika nije obavezna. Provajderi mogu da izaberu bilo koji drugi okvir da bi dokazali usklađenost sa AI Aktom. Međutim, harmonizovani standardi navedeni u Službenom glasilu EU pružaju pravnu sigurnost. Pretpostavlja se da kompanije, koje su primenile harmonizovane standarde, ispunjavaju legislativne zahteve.
- Tržišne referentne vrednosti: Evropski harmonizovani standardi često postaju de fakto globalne referentne vrednosti. Referentne vrednosti i standardi, koji se uspostavljaju danas, definisaće ulogu AI za buduće generacije. Na primer, standardi koji su trenutno u razvoju, usmereni na uspostavljanje metodologija za upravljanje rizicima i upravljanje kvalitetom, ozbiljni su kandidati da postanu tržišne referentne vrednosti u budućnosti. Podsticanjem razvoja Evropskih harmonizovanih standarda, EU može da unapredi i predvodi bezbedan razvoj i usvajanje AI sistema na globalnom nivou.
- Inovacije i konkurentnost: Evropski harmonizovani standardi podstiču poverenje i prihvatanje na tržištu, omogućavajući kompanijama koje ih usvoje da se takmiče na globalnom nivou, istovremeno obezbedjujući da njihova rešenja ispunjavaju najviše bezbednosne standarde.
Evropska komisija je već ovlašćena AI Aktom (član 40 (2)) da, bez nepotrebnog odlaganja, izda zahteve za standardizaciju koji pokrivaju sve zahteve navedene u Odeljku 2 Poglavlja III.
Nova Uredba o pojednostavljenju (Digitalni omnibus o AI) je ponovila i dopunila ovu odredbu ovlašćenjem Komisije da zahteva od Evropskih organizacija za standardizaciju da razviju standardizacione dokumente, uključujući, po potrebi, harmonizovane standarde, kako bi se olakšala zajednička usaglašenost i pretpostavka usaglašenosti sa zahtevima (koje moraju da ispunjavaju AI sistemi visokog rizika) ili obavezama (provajdera AI sistema visokog rizika) navedenim u Poglavlju III, Odeljcima 2 i 3 AI Akta, kao i relevantnim zahtevima i obavezama utvrđenim u harmonizacionom zakonodavstvu Unije navedenom u Aneksu I ove Uredbe.
Evropska komisija je, svojom Odlukom o implementaciji od 23.6.2025. godine[3], zatražila od Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN) i Evropskog komiteta za elektrotehničku standardizaciju (Cenelec) da razviju nove harmonizovane standarde i, ako je potrebno, evropske standardizacione dokumente u vezi sa AI sistemima visokog rizika. Novi harmonizovani standardi moraju biti jasni, konzistentni, uključujući i standarde razvijene u različitim sektorima za proizvode obuhvaćene postojećim harmonizacionim zakonodavstvom Unije navedenim u Aneksu I, u cilju obezbedjivanja da AI sistemi visokog rizika plasirani na tržište ili pušteni u upotrebu u Uniji ispunjavaju relevantne zahteve ili obaveze utvrđene ovom uredbom. Novi harmonizovani standardi treba da da obuhvate
- zahteve za AI sisteme visokog rizika:
- sisteme upravljanja rizikom za AI sisteme (član 9)
- upravljanje i kvalitet skupova podataka koji se koriste za izgradnju AI sistema (član 10)
- vođenje evidencije putem sposobnosti evidentiranja od AI sistema (član 12)
- odredbe o transparentnosti i informisanju za korisnike AI sistema (član 13)
- ljudski nadzor nad AI sistemima (član 14)
- specifikacije tačnosti za AI sisteme (član 15)
- specifikacije izdržljivosti za AI sisteme (član 15)
- specifikacije sajber bezbednosti za AI sisteme (član 15)
- obaveze provajdera AI sistema visokog rizika
- sisteme upravljanja kvalitetom za provajdere AI sistema, uključujući procese post-tržišnog monitoringa (član 17), kao i
- procenu usaglašenosti za AI sisteme (član 43).
Kada CEN i CENELEC usvoje harmonizovani standard, Komisija će proceniti da li on ispunjava predviđene ciljeve i legislativne zahteve AI Akta. Nakon ovog poslednjeg koraka, standarde se objavljuju u Službenom glasniku EU.
Odnos između EU harmonizovanih standarda i međunarodnih standarda
Član 40(3) AI Akta propisuje da će učesnici u procesu standardizacije nastojati da promovišu investicije i inovacije u AI, izmedju ostalog kroz povećanje pravne sigurnosti, kao i konkurentnost i rast tržišta Unije, da doprinose jačanju globalne saradnje u oblasti standardizacije i uzimaju u obzir postojeće međunarodne standarde u oblasti AI koji su u skladu sa vrednostima, osnovnim pravima i interesima Unije, i unapredjuju upravljanje sa uklučenošću više zainteresovanih strana, obezbeđujući uravnoteženu zastupljenost interesa i efikasno učešće svih relevantnih zainteresovanih strana.
- Evropske organizacije za standardizaciju i evropske kompanije aktivno sarađuju sa međunarodnim telima za standardizaciju i time doprinose razvoju šireg globalnog okvira za AI standarde.
- Pored toga, Evropske organizacije za standardizaciju ne razvijaju harmonizovane standarde izolovano. Pristup „međunarodno prvenstvo“ jedan je od vodećih principa standardizacije. To znači da međunarodni standardi, kada su dostupni i usklađeni sa zahtevima EU, mogu postati Evropski harmonizovani standardi.[4] Ovo usklađivanje je ključno kako bi se izbegla fragmentacija propisa i kako bi se osiguralo da AI operateri mogu da posluju na više tržišta bez suvišnih napora za usklađivanje. Međutim, ako međunarodni standardi nisu usklađeni sa legislativnim zahtevima AI Akta, novi harmonizovani standardi EU će obezbediti smernice o usklađenosti.
Na primer, iako ISO/IEC 42001:2023 pomaže u uspostavljanju sistema upravljanja AI sistemima, njegovi ciljevi i definicije nisu usklađeni sa sistemom upravljanja kvalitetom koji se zahteva AI Aktom. Zbog toga je Komisija zatražila razvoj novog standarda za sistem upravljanja kvalitetom koji se fokusira na regulatornu usklađenost sa AI Aktom.[5]