E-trgovina u zakonskoj regulativi
Globalna elektronska trgovina je u stalnom porastu tokom protekle decenije, dok broj e-transakcija i njihova ukupna vrednost pokazuje isti trend i u Republici Srbiji. Krajem juna 2025. godine u Republici Srbiji je bilo registrovano ukupno 5.171 domaća internet prodavnica, što predstavlja povećanje od 19% u odnosu na isti period 2024. godine. Stoga i novi Zakon o zaštiti potrošača (“Sl. glasnik RS”, br. 35/2026) uvodi pravila u cilju izjednačenja prava potrošača u onlajn trgovini i u poslovnim prostorijama trgovca[1].
Elektronska trgovina je prvobitno regulisana Zakonom o elektronskoj trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019), a kasnije i Zakonom o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 52/2019 i 35/2026). Ova tri zakona koriste različitu terminologiju za označavanje kako subjekata, tako i ostalih pojmova, ključnih za ovaj vid trgovine. Takodje, kako ovi zakoni uredjuju trgovinu u različitim vidovima i sa različitih aspekata, razlikuje se i oblast njihove primene, kao i sistem uredjivanja pravnih odnosa koji nastaju iz ili u vezi sa ugovorima zaključenim elektronskim putem odnosno u elektronskom obliku.
Zakon o elektronskoj trgovini
Zakon o elektronskoj trgovini definiše elektronsku trgovina robom i uslugama kao vid daljinske trgovine u smislu zakona kojim se uređuje trgovina (član 4. stav 2). Članom 9. Zakona se propisuje mogućnost zaključenja ugovora, odnosno davanja ponude i prihvata ponude elektronskim putem, odnosno u elektronskiom obliku (osim kada se radi o odredjenim vrstama ugovora, koji su izuzeti članom 10. Zakona).
Pri tome je članom 3. tačka 5) Zakona definisan ugovor u elektronskom obliku kao ugovor zaključen između pružaoca usluge informacionog društva i korisnika usluge elektronskim putem upotrebom elektronskih sredstava.
- Usluga informacionog društva je usluga koja se pruža na daljinu, po pravilu uz naknadu putem elektronske opreme za obradu i skladištenje podataka, na lični zahtev korisnika usluga, a posebno
- trgovina putem interneta,
- nuđenje podataka i oglašavanje putem interneta,
- elektronski pretraživači, kao i
- omogućavanje traženja podataka i usluga koje se prenose elektronskom mrežom,
- obezbeđivanje pristupa mreži ili
- skladištenje podataka korisnika usluga (tačka 1);
- Pružalac usluge informacionog društva je pravno ili fizičko lice, a pružanje usluga informacionog društva u komercijalne svrhe može obavljati pravno ili fizičko lice koje je registrovano za obavljanje određene delatnosti u skladu sa zakonom (tačka 2);
- Korisnik usluga je svako fizičko lice, fizičko lice koje je registrovano za obavljanje određene delatnosti u skladu sa zakonom ili pravno lice koje zbog profesionalnih ili drugih ciljeva koristi usluge informacionog društva (tačka 3);
- Potrošač je fizičko lice koje kupuje robu, odnosno usluge radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva (tačka 4);.
- Zakon razgraničava ove učesnike elektronske trgovine od pojma „operator elektronskih komunikacija“, koji je definisan u smislu zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije.
Pružalac usluga informacionog društva je dužan je da:
- u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan, korisnicima usluga i nadležnim organima državne uprave pruži sledeće informacije: 1) ime i prezime ili naziv pružaoca usluga; 2) sedište pružaoca usluga; 3) ostale podatke o pružaocu usluga na osnovu kojih korisnik usluga može sa njim brzo i nesmetano da ostvari komunikaciju, uključujući i elektronsku adresu; 4) podatke o upisu u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi javni registar; 5) pojedinosti o nadležnom organu, ako delatnost pružaoca usluga podleže službenom nadzoru; 6) u pogledu posebno regulisanih delatnosti, odnosno profesija, profesionalno ili slično strukovno udruženje kod koga je pružalac usluga registrovan; 7) poreski identifikacioni broj (PIB), kao i broj obveznika poreza na dodatu vrednost, ako je pružalac usluga obveznik poreza na dodatu vrednost.
- ako navodi cene, da ih jasno i nedvosmisleno naznači, uključujući podatke da li su u te cene uključeni troškovi dostave, ostali manipulativni troškovi, porez i drugi troškovi koji na njih utiču.
- obezbedi potencijalnom korisniku usluga, pre zaključenja ugovora o pružanju usluga, na jasan, razumljiv i nedvosmislen način propisane podatke i obaveštenja o 1) postupku koji se primenjuje kod zaključivanja ugovora; 2) ugovornim odredbama; 3) opštim uslovima poslovanja, ako su sastavni deo ugovora; 4) jezicima na kojima ugovor može biti zaključen; 5) kodeksima ponašanja u skladu sa kojima postupaju pružaoci usluga i kako se ti kodeksi mogu pregledati elektronskim putem;
- obezbedi potencijalnom korisniku usluga, pre zaključenja ugovora, tehnička sredstva za prepoznavanje i ispravljanje pogrešnog unosa podataka u poruku pre njene predaje ili slanja (član 12.);
- obezbedi da tekst ugovora i odredbe opštih uslova poslovanja koje su sastavni deo ugovora zaključenih u elektronskom obliku budu dostupni korisnicima usluga na način koji omogućava njihovo skladištenje, ponovno korišćenje i reprodukovanje (član 13.);
- bez odlaganja, elektronskim putem, posebnom elektronskom porukom, potvrdi prijem elektronske poruke koja sadrži ponudu ili prihvat ponude za zaključenje ugovora (član 14.).
Pri tome Zakon izričito propisuje da se ove odredbe ne primenjuju se na ugovore zaključene putem elektronske pošte, odnosno drugim vidom lične komunikacije ostvarene elektronskim putem.
Zakon o trgovini
Zakon o trgovini definiše elektronsku trgovinu kao vid daljinske trgovine koja se ostvaruje na način da se robe/usluga nudi, naručuje i prodaje putem interneta. Elektronska trgovina se obavlja naročito kao:
- 1) prodaja robe/usluga preko elektronske prodavnice (osnovni oblik elektronske trgovine);
- 2) prodaja robe/usluga preko elektronske platforme koja povezuje trgovce i potrošače (prodaja preko e-commerce platforme);
- 3) prodaja robe preko elektronske prodavnice ili preko elektronske platforme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču direktno od proizvođača/veletrgovca (“dropshipping” oblik elektronske trgovine).
Članom 3. tačka 9) elektronska platforma je definisana, kao sredstvo putem kojeg lice koje ima svojstvo pružaoca usluge informacionog društva, u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, pruža uslugu povezivanja stranama koje trguju elektronskim putem. Pri tome, lice koje upravlja elektronskom platformom može da obavlja i prodaju sopstvene robe/usluge preko te platforme. Eelektronska prodavnica je definisana kao prodavnica na internetu preko koje trgovac nudi robu/usluge (tačka 10)).
Ostala daljinska trgovina obavlja se putem drugih sredstava komunikacije, a naročito kao kataloška prodaja, TV prodaja, trgovina posredstvom pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i govornih automata.
Zakon o zaštiti potrošača
Zakon o zaštiti potršača uređuje prava i obaveze potrošača i trgovaca koji proizilaze iz njihovog uzajamnog odnosa u trgovini, a sa ciljem zaštite potrošača kao ekonomski slabije strane. U smislu ovog zakona, potrošač je fizičko lice koje na tržištu pribavlja robu ili usluge u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti. Trgovac je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje nastupa na tržištu u okviru svoje poslovne delatnosti ili u druge komercijalne svrhe, uključujući i druga lica koja posluju u njegovo ime ili za njegov račun, u vezi sa ugovorima uređenim ovim zakonom.
Ovaj zakon ne opredeljuje pojam elektronske trgovine, već definiše onlajn tržište kao uslugu kojom se upotrebom softvera, internet stranice, dela internet stranice ili aplikacije, kojima upravlja trgovac ili kojima se upravlja u njegovo ime, omogućava potrošačima da zaključe ugovore na daljinu sa drugim trgovcima ili potrošačima. Takodje, Zakon propisuje da je pružalac onlajn tržišta svaki trgovac koji potrošačima pruža uslugu onlajn tržišta.
- Pored vec postojeće obaveze da na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način istakne prodajnu i jediničnu cenu robe ili usluge, Zakon propisuje i novu obavezu trgovca da na isti takav način na svojoj internet stranici, posebno za svaki prodajni objekat, objavi cenovnik u digitalnom obliku, pogodnom za automatsku obradu, radi informisanosti potrošača. Trgovac je dužan: (i) da ovaj cenovnik u digitalnom obliku ažurira u realnom vremenu kako bi odgovarao trenutnim cenama u prodajnim objektima i/ili u prodaji na daljinu, (ii) da se pridržava objavljenih cena, (iii) da omogući upotrebu softverskih alata i automatizovanih programa koji putem interneta mogu prikupljati podatke o cenama putem različitih tehničkih rešenja koja omogućavaju poređenje prethodno objavljenih cena i cena objavljenih u realnom vremenu, (iv) da otvori nalog na Nacionalnom portalu otvorenih podataka i u okviru svog naloga, u mašinski čitljivom formatu, ažurira cenovnik pri svakoj promeni cene, u skladu sa standardom koji je propisan podzakonskim aktom (član 6.).
- Poziv na ponudu i obaveštenje o osobinama i ceni za proizvod koji se nudi na onlajn tržištu, pored ostalih bitnih informacija, mora da sadrži i: informacije o tome da li je treće lice koje nudi proizvod trgovac ili ne, na osnovu izjave koju daje to treće lice pružaocu usluge onlajn tržišta (član 19.).
- Pružalac usluga onlajn tržišta je dužan da pre zaključenja ugovora na daljinu, odnosno pre obavezivanja potrošača odgovarajućom ponudom, na jasan i razumljiv način, primereno sredstvu komunikacije na daljinu, pored ostalih propisanih informacija, obavesti potrošača:
- 1) o najvažnijim parametrima kojima se određuje rangiranje ponuda u posebnom delu internet stranice koja je lako dostupna sa stranice na kojoj su prikazane ponude koje se potrošaču prikazuju u obliku rezultata pretrage korišćenjem ključne reči, izraza ili drugog unosa i o relativnoj važnosti tih parametara u odnosu na druge parametre;
- 2) da li je treće lice, koje nudi robu, usluge ili digitalni sadržaj, trgovac ili ne, a na osnovu izjave koju mu je dalo to lice;
- 3) da se, kada treće lice koje nudi robu, usluge ili digitalni sadržaj nije trgovac, ne primenjuju se odredbe ovog zakona, ,
- 4) o podeli ugovornih obaveza između trećeg lica koje nudi robu, usluge ili digitalni sadržaj i pružaoca onlajn tržišta, pri čemu se takvim obaveštenjem ne utiče na odgovornost koju, na osnovu ovog ili drugog zakona, pružalac onlajn tržišta ili treće lice ima prema potrošaču u vezi sa ugovorom (član 28.).
Sistem regulisanja pravnih odnosa koji nastaju iz ili u vezi sa ugovorima zaključenim elektronskim putem odnosno u elektronskom obliku
Zakon o elektronskoj trgovini propisuje u članu 4. stav 5. da se, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, na pravne odnose nastale iz ili u vezi sa ugovorima zaključenim elektronskim putem odnosno u elektronskom obliku, primenjuju propisi kojima se uređuju obligacioni odnosi.
Istovremeno, odredbe ovog zakona primenjuju se i na pitanja zaštite potrošača, ako su povoljnije za potrošača (član 4. stav 3.).
Zakon o zaštiti potršača propisuje u svom članu 4. stav 1. da se odredbe ovog zakona primenjuju se na odnose između potrošača i trgovca osim ako je odnos potrošača i trgovca uređen posebnim zakonom koji je u delu kojim se uređuje odnos potrošača i trgovca usklađen sa pravnom tekovinom Evropske unije, u kome slučaju se primenjuje taj poseban zakon.
Zakon o zaštiti potršača utvrdjuje posebna pravila za ostvarivanje prava potrošača iz ugovora o prodaji (u vezi prava na odustanak od ugovora; isporuke i prelaska rizika; saobraznosti robe; odgovornosti za saobrznost; odgovornosti za proizvode sa nedostatkom), pri čemu su ova rešenja uskladjena sa odgovarjužim direktivama EU: Direktiva 2011/83/EU[2], Direktiva (EU) 2019/770[3], Direktiva (EU) 2019/771[4], Direktiva (EU) 2019/2161[5]…