Objavljivanje relevantnih, uporedivih i pouzdanih informacija od strane preduzeća o ESG pitanjima je značajan aspekt javnih politika u oblasti održivosti i preduslov za realizaciju ciljeva održivosti. Zahtev da preduzeća uključe informacije o ESG pitanjima u svoje izveštaje o poslovanju omogućava razumevanje uticaja poslovanja preduzeća na pitanja održivosti i, zauzvrat, kako pitanja održivosti utiču na razvoj, performanse i položaj preduzeća.

Informacije o održivosti objavljene u godišnjim izveštajima o poslovanju preduzeća imaju za cilj da dopru do dve osnovne grupe korisnika:

• investitori koji žele da bolje razumeju rizike i mogućnosti koje pitanja održivosti predstavljaju za njihova ulaganja, kao i uticaj tih ulaganja na ljude i životnu sredinu,
• akteri civilnog društva, uključujući nevladine organizacije, socijalne partnere, zajednice na koje utiču aktivnosti preduzeća, a koji žele da budu upoznati sa uticajem tih aktivnosti na ljude i životnu sredinu, kao i sa odgovornošću preduzeća.
• Druge zainteresovane strane takođe mogu koristiti informacije o održivosti objavljene u godišnjim izveštajima, posebno za poređenje između i unutar pojedinih sektora.
• Poslovni partneri i potrošači se mogu osloniti na informacije o održivosti kako bi razumeli uticaje i rizike održivosti u celom lancu vrednosti.
• Kreatori javnih politika i agencije za zaštitu životne sredine mogu koristiti takve informacije, posebno u agregiranim oblicima, za praćenje ekoloških i društvenih trendova, doprinos pitanjima životne sredine i informisanu javnu politiku.
• Objavljivanje informacija vezanih za održivost takođe koristi kompanijama koje sastavljaju te izveštaje, posebno kroz povećanje svesti i razumevanje rizika i mogućnosti unutar kompanije, diverzifikaciju baze investitora, smanjenje troškova kapitala i poboljšanje konstruktivnog dijaloga sa svim zainteresovanim stranama.

                                                                           Izveštavanje o održivosti u pravu Evropske unije

Na nivou Evropske unije (EU), već je Direktiva 2014/95/EU kojom se menja Direktiva 2013/34/EU u pogledu objavljivanja nefinansijskih informacija od strane određenih velikih preduzeća i grupa (Direktiva o nefinansijskom izveštavanju (NFRD)) uvela zahtev za velika preduzeća od javnog interesa (kompanije koje kotiraju na berzi, banke, osiguravajuća društva i druga preduzeća koja su nacionalne vlasti odredile kao subjekte od javnog interesa) sa više od 500 zaposlenih da objavljuju informacije o, kao minimum, pitanjima životne sredine, socijalnim pitanjima i pitanjima zaposlenih, poštovanju ljudskih prava, pitanjima borbe protiv korupcije i podmićivanja. U vezi sa tim temama, Direktiva je zahtevala od preduzeća da objave informacije u okviru sledećih oblasti izveštavanja: poslovni model; politike, uključujući procese dužne pažnje; ishod tih politika; rizici i upravljanje rizicima; i ključni indikatori performansi relevantnih za poslovanje.

U međuvremenu, Uredba (EU) 2019/2088 o objavljivanju informacija u vezi sa održivošću u sektoru finansijskih usluga (SFRD) regulisala je način na koji učesnici na finansijskom tržištu i finansijski savetnici treba da obelodanjuju informacije o održivosti krajnjim investitorima i vlasnicima imovine.

Nova Direktiva (EU) 2022/2464 kojom se menja Uredba (EU) 537/2014, Direktiva 2004/109/EZ, Direktiva 2006/43/EZ i Direktiva 2013/34/EU u vezi sa izveštavanjem o korporativnoj održivosti (Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD)) izmenila je postojeće NFRD zahteve za izveštavanje proširivanjem okvira primene na sve velike kompanije i sve kompanije kotirane na regulisanim tržištima (osim kotiranih mikro preduzeća), zahtevanjem revizije objavljenih informacija, uvođenjem detaljnijih zahteva za izveštavanje, kao i zahteva za izveštavanje u skladu sa obaveznim EU standardima.

Medjutim, Omnibus 1 Direktiva (EU) 2026/470 je ograničila obim primene Direktive o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) na preduzeća koja na dan bilansa stanja prelaze neto prihod od 450.000.000 evra i prosečan broj zaposlenih od 1.000 tokom finansijske godine. Za kompanije iz trećih zemalja, prag neto prihoda je povećan na 450 miliona evra ostvarenog u EU, sa dodatnim pragom od 200 miliona evra za zavisna društva i ogranke. Kako bi se olakšalo dobrovoljno ESG izveštavanje o održivosti od strane preduzeća koja, na dan bilansa stanja, ne prelaze prosečan broj od 1.000 zaposlenih tokom prethodne finansijske godine, i kako bi se ograničile informacije koje mogu biti zahtevane za potrebe ove direktive od takvih preduzeća u lancu vrednosti, Evropska komisija će, na osnovu ovlašćenja iz ove direktive, putem delegiranih akata utvrditi standarde dobrovoljnog izveštavanja o održivosti.

                                                                                   Standardi izveštavanja o održivosti

Na osnovu ovlašćenja utvrđenih u CSRD-u, Evropska komisija je već usvojila Delegiranu uredbu (EU) 2023/2772 kojom se dopunjuje Direktiva 2013/34/EU u vezi sa standardima izveštavanja o održivosti, a kojom se preciziraju informacije koje preduzeća, subjekti obaveznog izveštavanja uključuju u izveštaj u skladu sa CSRD (Evropski standardi izveštavanja o održivosti (ESRS)). ESRS detaljno uredjuju informacije koje su preduzeća dužna da objave o svojim materijalnim uticajima, rizicima i mogućnostima vezi sa pitanjima ekološke, socijalne i upravljačke održivosti. Pri tome,

• termin „uticaji“ se odnosi na pozitivne i negativne uticaje vezane za održivost koji su povezani sa poslovanjem preduzeća, koji se identifikuju kroz procenu materijalnosti uticaja;
• termin „rizici i mogućnosti“ se odnosi na finansijske rizike i mogućnosti preduzeća vezane za održivost, uključujući one koji proizilaze iz zavisnosti od prirodnih, ljudskih i društvenih resursa, koji se identifikuju kroz procenu finansijske materijalnosti.

Zajedno, oni se označavaju kao „uticaji, rizici i mogućnosti“ i odražavaju ESRS perspektivu dvostruke materijalnosti. Kao rezultat, preduzeća su dužna da izveštavaju o pitanjima održivosti na osnovu principa dvostruke materijalnosti.

Na globalnom nivou postoji nekoliko okvira za izveštavanje o održivosti:

Global Reporting Initiative (GRI) je razvila GRI standarde kao modularni sistem međusobno povezanih standarda, koji može da koristi svaka organizacija, velika ili mala, javna ili privatna, iz bilo kog sektora ili lokacije. GRI okvir zahteva obelodanjivanje i pozitivnog i negativnog uticaja koji kompanija ima na životnu sredinu, društveno okruženje i ekonomiju, kao i merenje performansi.

International Organization for Standardization (ISO) je razvila međunarodno priznati standard ISO 14001 za sisteme upravljanja zaštitom životne sredine (EMS). On pruža okvir organizacijama za dizajniranje i implementaciju EMS-a i kontinuirano poboljšanje svojih ekoloških performansi. Pridržavajući se ovog standarda, organizacije mogu osigurati da preduzimaju proaktivne mere kako bi minimizirale svoj ekološki otisak, ispunile relevantne zakonske zahteve i ostvarile svoje ekološke ciljeve. Okvir obuhvata različite aspekte, od korišćenja resursa i upravljanja otpadom do praćenja ekoloških performansi i uključivanja zainteresovanih strana u ekološke obaveze.

Principles for Responsible Investments (PRI) je razvila međunarodna grupa institucionalnih investitora, koju je sazvao Generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Šest principa služe kao vodič investitorima za integraciju ekološkog, društvenog i upravljačkog (ESG) faktora u svoje investicione prakse.

The Sustainability Accounting Standards Board (SASB) je razvio SASB standarde, koji omogućavaju preduzećima da obezbede industrijski specifične izvestaje o rizicima i mogućnostima vezanim za održivost čiji se uticaj na njihove novčane tokove, pristup finansiranju ili troškove kapitala na kraći, srednji ili duži rok; razumno može  očekivati.

Task Force on Climate-related Financial Disclosures (TCFD) je izradila je Preporuke preduzećima za identifikovanje informacija koje su potrebne investitorima, zajmodavcima i osiguravačima kako bi pravilno procenili i odredili cenu rizika i mogućnosti povezanih sa klimom.

United Nations Global Compact je dobrovoljna inicijativa zasnovana na posvećenosti kompanija da primenjuju univerzalne principe održivosti i podržavaju ciljeve UN.