U Republici Srbiji je obaveza ESG izveštavanja uvedena novim Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019 i 44/2021 – dr. zakon) u okviru obaveze nefinansijskog izveštavanja. Obveznici su:

• velika pravna lica koja su društva od javnog interesa[1]:
  • (1) velika pravna lica razvrstana u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
  • (2) pravna lica koja se smatraju javnim društvima u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;
  • (3) sva pravna lica koje Vlada na predlog nadležnog ministarstva proglasi pravnim licima od javnog interesa za Republiku Srbiju, nezavisno od njihove veličine, i
• koja na datum bilansa prelaze kriterijum prosečnog broja od 500 zaposlenih tokom poslovne godine.  

Za ova pravna lica obavezni deo godišnjeg izveštaja o poslovanju je nefinansijski izveštaj, koji sadrži informacije neophodne za razumevanje razvoja, poslovnih rezultata i položaja pravnog lica, kao i rezultata njegovih aktivnosti koje se odnose minimum na zaštitu životne sredine, socijalna i kadrovska pitanja, poštovanje ljudskih prava, borbu protiv korupcije i podmićivanja, uključujući:

1) kratak opis poslovnog modela pravnog lica;

2) opis politika pravnog lica u vezi sa tim pitanjima, uključujući postupke osnovne analize koja se sprovodi;

3) rezultate tih mera;

4) osnovne rizike povezane sa tim pitanjima koji se odnose na poslovanje pravnog lica, uključujući, kad je to relevantno i nužno, njegove poslovne odnose, proizvode ili usluge koji mogu prouzrokovati negativne rezultate na tim područjima, kao i način na koji pravno lice upravlja tim rizicima;

5) nefinansijske ključne pokazatelje uspešnosti važne za određeno poslovanje.

Ako pravno lice ne sprovodi mere povezane sa jednim ili više pitanja, u nefinansijskom izveštaju navodi razloge o njihovom nesprovođenju.

Rešenja koja se odnose na obavezu ESG izveštavanja, sadržana u Zakonu o računovodstvu, su bila uskladjena sa Direktivom (EU) 2014/95/ o nefinansijskom izveštavanju (NFRD), odnosno nisu ni bila uskladjena sa Direktivom (EU) 2022/2464 o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD). Kako je, u medjuvremenu, Omnibus 1 Direktiva (EU) 2026/470 ograničila obim primene CSRD na preduzeća koja na dan bilansa stanja prelaze neto prihod od 450.000.000 evra i prosečan broj zaposlenih od 1.000 tokom finansijske godine, u Republici Srbiji su trenutno na snazi stroža rešenja u pogledu kruga pravnih lica koji su obveznici ESG izveštavanja.

                                                                      Dobrovoljno izveštavanje o održivosti

Medjutim, i privredni subjekti izvan ovog kruga obveznika izveštavanja imaju interes da dobrovoljno sastavljaju i objavljuju svoje ESG izveštaje. Razlozi za dobrovoljno izveštavanje su višestruki:

• odgovor na odvojene zahteve za informacijama o održivosti od pojedinih ugovornih strana, dobavljača i drugih poslovnih partnera u lancu vrednosti,
• pružanje informacija o održivosti koje zadovoljavaju zahteve finansijskih institucija i investitora za podacima, čime se olakšava pristup finansiranju,
• bolje razumevanje i praćenje sopstvenih performansi u oblasti održivosti, čime se poboljšava otpornost i konkurentnost,
• poboljšanje upravljanja i primenu dužne pažnje u pitanjima održivosti,  prepoznavanje i upravljanje rizicima, uključujući, gde je relevantno, ekološke i socijalne aspekte kao što su zagađenje i zdravlje i bezbednost radne snage,
• doprinos održivijoj i inkluzivnijoj ekonomiji.

U pogledu dobrovoljnog izveštavanja, na osnovu Omnibus 1 direktive (EU) 2026/470, Evropska komisija će utvrditi odgovarajuće standarde koji imaju za cilj da olakšaju dobrovoljno sastavljanje i obelodanjivanje informacija o održivosti kompanijama koje ne podležu obaveznom izveštavanju, kao i da ograniče informacije koje se mogu zahtevati od takvih kompanija u direktnom lancu vrednosti u skladu sa ovom direktivom.

                              Relevantnost EU zakonodavstva o ESG izveštavanju za privredne subjekte u Republici Srbiji

Odredbe EU zakonodavstva mogu biti relevantne za privredne subjekte u Republici Srbiji sa više aspekata. 

1. Obaveza sastavljanja i objavljivanja izveštaja o održivosti odnosi se i na zavisno preduzeće osnovano na teritoriji država članica, čije je krajnje matično preduzeće regulisano zakonom treće zemlje, ili filijale preduzeća regulisanog zakonom treće zemlje, ako te filijale posluju na teritoriji država članica,

• ako zavisna preduzeća na datum bilansa stanja prelaze neto prihod od 200.000.000 evra u prethodnoj finansijskoj godini, odnosno ako je filijala ostvarila neto prihod koji prelazi 200.000.000 evra u prethodnoj finansijskoj godini, i
• ako je preduzeće iz treće zemlje, na nivou svoje grupe, ili, ako nije primenljivo, na pojedinačnom nivou, ostvarilo neto prihod u Uniji koji prelazi 450.000.000 evra za svaku od poslednje dve uzastopne finansijske godine.

2. Obaveza izveštavanja u skladu sa CSRD obuhvata informacije o sopstvenom poslovanju preduzeća, kao i o njegovom lancu vrednosti, uključujući njegove proizvode i usluge, poslovne odnose i lanac snabdevanja. Stoga, Omnibus 1 Direktiva uvodi kategoriju „zaštićeno preduzeće“ kao preduzeće koje na dan bilansa stanja ne prelazi prosečan broj od 1.000 zaposlenih, ali je u lancu vrednosti preduzeća koje ima obavezu izveštavanja. Preduzeća koja imaju obavezu izveštavanja, uključijući izveštavaje o neophodnim informacijama o lancu vrednosti, mogu zahtevati informacije od zaštićenih preduzeća u svrhu izveštavanja o održivosti, kako je to propisano ovom direktivom, i to u obimu utvrdjenom u dobrovoljnim standardima izveštavanja. Shodno tome, zaštićena preduzeća imaju pravo da odbiju da dostave informacije koje prelaze okvir informacija navedenih u dobrovoljnim standardima kao odgovor na zahtev podnet u svrhu izveštavanja o održivosti, kako je propisano ovom direktivom.

3. Matična preduzeća velike grupe preduzeća, koja podležu obaveznom izveštavanju o održivosti, moraju u konsolidovani izveštaj o upravljanju uključiti informacije neophodne za razumevanje uticaja grupe na pitanja održivosti, kao i uticaja jednog ili više njenih zavisnih preduzeća. Ako matično preduzeće, osnovano na teritoriji države članice, podleže obaveznom izveštavanju o održivosti, onda i njegovo zavisno preduzeće, osnovano na teritoriji treće zemlje, mora da pruži informacije koje zahteva ova direktiva, kako bi se sastavio konsolidovani izveštaj o održivosti.

[1] Član 2, stav 1, tačka 22) Zakona o reviziji („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019).