Smernice o obimu obaveza za provajdere general-purpose AI modela utvrđenih Uredbom (EU) 2024/1689 (AI Akt)
Evropska komisija („Komisija“) je 18. jula objavila Smernice o obimu obaveza za provajdere general-purpose AI (GPAI) modela u skladu sa AI Aktom[1]. Cilj je da se razjasne ključne odredbe AI Akta koje se primenjuju na GPAI modele, s obzirom na njihovo predstojeće stupanje na snagu 2. avgusta 2025. godine. Smernice su komplementarne sa drugim dokumentima iz šireg paketa za sprovođenje: Kodeks prakse i Templejt za rezime podataka o obuci.
Iako nisu pravno obavezujuće, ove smernice utvrđuju tumačenje i primenu Zakona o veštačkoj inteligenciji od strane Komisije, kojima će se voditi u sprovodjenju ovih odredbi. Stoga bi trebalo da olakšaju provajderima uskladjenost sa njihovim obavezama i doprinesu efikasnoj primeni AI Akta.
Smernice razjašnjavaju obim obaveza i na koga se primenjuju, fokusirajući se na četiri ključne teme:
- General-purpose AI modeli
- Provajderi general-purpose AI modela
- Izuzeća od određenih obaveza
- Sprovođenje obaveza
Definicija i obim GPAI modela
Ovaj odeljak Smernica se fokusira na koncept „GPAI modela“. On razjašnjava kada Komisija smatra jedan model GPAI pružanjem indikativnog kriterijuma.[2]
Kada je jedan model GPAI model?
Član 3(63) AI Akta definiše „general-purpose AI model“ kao „AI model, uključujući i slučajeve kada je takav AI model obučen sa velikom količinom podataka koristeći samonadzor u velikim razmerama, koji pokazuje značajnu opštost i sposoban je da kompetentno obavlja širok spektar različitih zadataka bez obzira na način na koji je model plasiran na tržište i koji se može integrisati u različite nizvodne sisteme ili aplikacije, osim AI modela koji se koriste za istraživanje, razvoj ili aktivnosti izrade prototipova pre nego što se plasiraju na tržište“.
Ova definicija na opšti način navodi faktore koji određuju da li je jedan model GPAI model. Da bi se ograničilo opterećenje mnogih aktera koji moraju da procene da li su provajderi GPAI modela, Smernice utvrđuju specifične kriterijume za ovu procenu. Kako nije izvodljivo dati precizan spisak sposobnosti koje jedan model mora da pokaže i zadataka koje mora biti u stanju da obavlja, pristup Komisije za određivanje da li je u pitanju GPAI model se zasniva na količini računarskih resursa koji se koriste za obuku modela (‘training compute’), mereno u FLOP, kao i na modalitetima modela, kao indikativnom kriterijumu. Training compute se shvata kao mera koja kombinuje veličinu modela (broj parametara) i broj primera za obuku (training dataset size) u jedan broj.
Na osnovu gore navedenih razmatranja, Smernice proširuju zakonsku definiciju GPAI modela u AI Aktu, uvodeći ključne pragove i kriterijume za klasifikaciju.
Compute prag
Indikativan kriterijum za model koji se smatra GPAI modelom jeste da je njegov training compute veći od 10^23 FLOP i da može da generiše jezik (bilo u obliku teksta[3] ili zvuka[4]), tekst u sliku ili tekst u video[5].
Ovaj prag odgovara približnoj količini compute koja se obično koristi za obuku modela sa milijardu parametara na velikoj količini podataka. Iako se takvi modeli mogu obučavati sa različitim količinama compute u zavisnosti od toga koliko se podataka koristi, 10^23 FLOP je tipičan za modele obučene na velikim količinama podataka (primeri u Aneksu A.3).
Zahtev funkcionalne opštosti
Ako GPAI model ispunjava kriterijum u vezi sa pragom izračunavanja, ali, izuzetno, ne pokazuje značajnu opštost ili nije sposoban da kompetentno obavlja širok spektar različitih zadataka, on nije GPAI model. Slično tome, ako GPAI model ne ispunjava taj kriterijum, ali, izuzetno, pokazuje značajnu opštost i sposoban je da kompetentno obavlja širok spektar različitih zadataka, on je GPAI model. Na primer, modeli koji prelaze prag od 10²³ FLOPS-a, ali su specijalizovani (npr. za transkripciju, povećanje skale slike, vremensku prognozu ili igre) isključeni su ako im nedostaju opšte mogućnosti za širok spektar zadataka.
Životni ciklus GPAI modela
Iterativni i međusobno povezani proces kroz koji provajder može razviti „model“, na primer kroz tehnike kao što su distillation, quantisation, or merging of model weights, otežava jasno razgraničenje modela i njegovog životnog ciklusa. U svetlu ovog izazova, Komisija shvata pojam „modela“, a samim tim i njegov „životni ciklus“, u širem smislu.
U praksi, Komisija smatra da životni ciklus GPAI počinje na početku the large pre-training run[6]. Svaki naknadni razvoj modela nizvodno od ovog the large pre-training run koji izvrši provajder ili u se izvrši u ime provajdera, bilo pre ili nakon što je model plasiran na tržište, čini deo životnog ciklusa istog modela, a ne dovodi do novih modela.
Medjutim, različito tumačenje se primenjuje ako drugi akter modifikuje model (odeljak 3.2).
Obaveze koje važe tokom celog životnog ciklusa modela prema AI Aktu uključuju sledeće oblasti:
Dokumentacija, koja se zahteva prema članu 53(1), tačke (a) i (b) AI Akta, mora biti sastavljena za svaki model stavljen na tržište i ažurirana tokom celog njegovog životnog ciklusa.
Politika autorskih prava, koja se zahteva prema članu 53(1), tačka (c) AI Akta, mora se primenjivati tokom celog životnog ciklusa svakog od relevantnih modela provajdera. Provajderi mogu da odaberu da razviju jednu politiku i primene je na sve svoje relevantne modele.
Rezime sadržaja, koji se koristi za obuku potrebnu prema članu 53(1), tačka (d) AI Akta, mora biti sastavljen i javno dostupan za sve modele provajdera plasirane na tržište.
Procena sistemskog rizika i njegovo smanjivanje, koji se zahtevaju prema članu 55(1) AI Akta, moraju se sprovoditi kontinuirano za svaki model tokom celog njegovog životnog ciklusa.
Kada je jedan GPAI model GPAI model sa sistemskim rizikom?
„ GPAI modeli sa sistemskim rizikom“ čine posebnu klasu GPAI modela. Provajderi takvih modela podležu dodatnim obavezama u vezi sa procenom i ublažavanjem „sistemskih rizika“ koje predstavljaju ovi modeli, u skladu sa članovima 52 i 55 AI Akta. AI Akt definiše „sistemski rizik“ kao „rizik koji je specifičan za mogućnosti velikog uticaja GPAI modela, koji ima značajan uticaj na tržište Unije zbog svog domašaja ili zbog stvarnih ili razumno predvidljivih negativnih efekata na javno zdravlje, bezbednost, javnu sigurnost, osnovna prava ili društvo u celini, koji se mogu proširiti u velikom obimu kroz lanac vrednosti“ (član 3(65) Ai Akta).
Klasifikacija
Prema članu 51(1) AI Akta, GPAI model se klasifikuje kao GPAI model sa sistemskim rizikom ako ispunjava jedan od sledeća dva uslova:
- ima „sposobnosti visokog uticaja“, naime „sposobnosti koje se podudaraju ili prevazilaze one zabeležene u najnaprednijim modelima“ (član 3(64) AI Akta);
- na osnovu odluke Komisije, po službenoj dužnosti ili nakon kvalifikovanog upozorenja naučnog panela, ima sposobnosti ili uticaj ekvivalentan onima navedenim u prethodnoj tački, uzimajući u obzir kriterijume navedene u Aneksu XIII.
Od trenutka kada GPAI model ispunjava bilo koji od ova dva uslova, model se klasifikuje kao GPAI model sa sistemskim rizikom i njegov provajder mora da se pridržava relevantnih obaveza.
Da li dati GPAI model ima sposobnosti visokog uticaja trebalo bi „proceniti na osnovu odgovarajućih tehničkih alata i metodologija, uključujući indikatore i referentne vrednosti“, u skladu sa članom 51(1), tačkom (a) AI Akta. Ove alate i metodologije će Komisija dalje precizirati usvajanjem delegiranih akata. Bez obzira na buduće usvajanje takvih delegiranih akata, član 51(2) AI Akta navodi da se za GPAI model „pretpostavlja da ima sposobnosti visokog uticaja u skladu sa stavom 1, tačkom (a), kada je kumulativna količina computation korišćena za njegovo treniranje mereno u floating point operations veća od 1025“. To je zato što se kumulativna količina computation korišćena za treniranje GPAI modela (‘cumulative training compute’), merena u FLOP-u smatra relevantnommerom za identifikaciju mogućnosti visokog uticaja.
Obaveštavanje
Kada GPAI model ispuni, ili postane poznato da će ispuniti, zahtev koji vodi do pretpostavke da model ima sposobosti velikog uticaja, provajder mora obavestiti Komisiju u skladu sa članom 52(1) AI Akta. Obaveštenje mora biti dostavljeno „bez odlaganja, a u svakom slučaju u roku od dve nedelje nakon što je taj zahtev ispunjen ili postane poznato da će biti ispunjen“ (član 52(1) AI Akta).
Posebno, obaveštenje može biti potrebno pre završetka obuke modela, ako provajder može razumno predvideti da je razumno verovatno da će zahtev koji vodi do pretpostavke da model ima mogućnosti velikog uticaja biti ispunjen. Pošto se „planiranje“ i „prethodna alokacija računarskih resursa“ odvijaju pre početka the large pre-training run, provajderi bi trebalo da procene kumulativnu količinu računarskih resursa za obuku koju će koristiti pre nego što započnu ovo pokretanje (Aneksi A.1 i A.2 ovih smernica).
Postupak za osporavanje klasifikacije
Kada provajder obavesti Komisiju u skladu sa članom 52(1) AI akta, on „može, uz svoje obaveštenje, dati dovoljno potkrepljene argumente kako bi pokazao da, izuzetno, iako ispunjava taj zahtev, GPAI model ne predstavlja, zbog svojih specifičnih karakteristika, sistemski rizik i stoga ne bi trebalo da se klasifikuje kao GPAI model sa sistemskim rizikom“ (član 52(2) AI Akta). Smernice detaljno regulišu postupak za osporavanje klasifikacije u paragrafima 34 do 42.
Diskreciono odredjivanje
Pored gore navedenog mehanizma kojim se GPAI model klasifikuje kao GPAI model sa sistemskim rizikom zbog toga što ima visoke mogućnosti uticaja, AI Akt takodje propisuje mehanizam odredjivanja. Konkretno, prema članu 52(1), članu 51(1), tački (b) i članu 52(4) AI Akta, Komisija može označiti GPAI model kao GPAI model sa sistemskim rizikom na sopstvenu inicijativu (ex officio) ili nakon kvalifikovanog upozorenja od strane naučnog panela, kako je predviđeno članom 90(1), tačkom (a) AI Akta
Do odredjivanja dolazi:
- prema članu 52(4) AI Akta, ako Komisija zaključi da model ima sposobnosti ili uticaj ekvivalentan sposobnostima sa velikim uticajem na osnovu kriterijuma utvrđenih u Aneksu XIII AI Akta, ili
- prema članu 52(1) AI Akta, ako provajder GPAI modela koji ispunjava uslov iz člana 51(1), tačka (a) AI Akta nije obavestio Komisiju, kršeći svoju obavezu prema članu 52(1) AI Akta
U ovom slučaju, provajder može biti kažnjen novčanom kaznom prema članu 101 AI Akta.
U oba slučaja, provajder mora da se pridržava obaveza propisanih za provajdere GPAI modela sa sistemskim rizikom od trenutka kada je model klasifikovan kao GPAI model sa sistemskim rizikom. U prvom slučaju, to je trenutak kada je obavešten o odluci o odredjivanju. U drugom slučaju, ovo je trenutak kada model ispunjava uslov utvrđen u članu 51(1), tačka (a) AI Akta.
Postupak za osporavanje određivanja
Prema članu 52(5) AI Akta, provajderi GPAI modela koje je Komisija označila kao GPAI modele sa sistemskim rizikom prema članu 52(4) AI Akta mogu, najranije šest meseci nakon određivanja, podneti obrazloženi zahtev Komisiji da ponovo proceni određivanje. Pri tom treba da dostave „objektivne, detaljne i nove razloge koji su se pojavili od odluke o određivanju“ zbog kojih njihov model više ne predstavlja sistemske rizike (član 52(5) AI Akta). Kada Komisija ostane pri odluci o određivanje nakon ponovne procene, provajderi mogu zahtevati dalju ponovnu procenu najranije šest meseci nakon te odluke.
Provajderi koji plasiraju GPAI modele na tržište
Ovaj odeljak Smernica se fokusira na koncepte „provajdera“ i „plasiranje na tržište“ GPAI modela. Cilj mu je da pojasni kada akter u AI lancu vrednosti mora da se pridržava obaveza za provajdere GPAI modela prema AI Aktu[7].
Kada se akter smatra provajderom koji plasira na tržište GPAI model?
U skladu sa članom 3(3) AI Akta „provajder GPAI modela“ je
- fizičko ili pravno lice, javni organ, agencija ili drugo telo
- koje razvija GPAI model ili
- koje je razvilo GPAI model i stavlja ga na tržište pod svojim imenom ili žigom, bilo uz naknadu ili besplatno.
Član 3(9) AI Akta definiše „plasiranje na tržište“ GPAI modela kao „prvo stavljanje na raspolaganje modela GPAI na tržištu Unije“, dok član 3(10) AI Akta definiše „stavljanje na raspolaganje na tržištu“ modela GPAI kao „snabdevanje GPAI modelom za distribuciju ili korišćenje na tržištu Unije u toku komercijalne aktivnosti, bilo uz naknadu ili besplatno“.
U skladu sa članom 2(1), tačkom (a) AI Akta, akter koji plasira GPAI model na tržište Unije može postati provajder tog GPAI modela i subjekt obaveza za provajdere GPAI modela prema AI Akt „bez obzira na to da li su osnovani ili imaju sedište u Uniji ili u trećoj zemlji“. Radi olakšavanja usklađenosti, provajderi koji su osnovani ili imaju sedište u trećoj zemlji moraju imenovati ovlašćenog predstavnika sa sedištem u Uniji pre plasiranja modela na tržište Unije (član 54 AI Akta).
Rezital 97 AI Akta dalje pojašnjava da „GPAI modeli mogu biti plasirani na tržište na različite načine, uključujući putem biblioteka, interfejsa za programiranje aplikacija (API), kao direktno preuzimanje ili kao fizička kopija“.
Primeri plasiranja GPAI modela na tržište
Smernice navode primere koji daju uvid u to kada bi trebalo smatrati da je GPAI model plasiran na tržište, nadovezujući se na primere date u recitalu 97 AI Akta:
- GPAI model je prvi put dostupan na tržištu Unije
- preko softverske biblioteke ili paketa; preko interfejsa za programiranje aplikacija (API); kao fizička kopija; preko usluge cloud computing; ili kopiranjem na sopstvenu infrastrukturu kupca;
- GPAI model je prvi put otpremljen u javni katalog, hub, ili repository for direct download na tržištu Unije;
- GPAI model je integrisan u chatbot koji je prvi put dostupan na tržištu Unije putem veb interfejsa ili u mobilnu aplikaciju koja je prvi put dostupna na tržištu Unije putem app stores;
- GPAI model se koristi za interne procese koji su neophodni za pružanje proizvoda ili usluge trećim licima ili koji utiču na prava fizičkih lica u Uniji.
Pored toga, Smernice opisuju posebne slučajeve u kojima se treba smatrati da je GPAI model, koji je integrisan u AI sistem, plasiran na tržište (prema recitalu 97 AI Akta).
Uzvodna i nizvodna raspodela odgovornosti
- Uzvodni akter je provajder GPAI modela i mora da ispuni obaveze dobavljača GPAI kada:
- integriše sopstveni model u svoj AI sistem koji je dostupan na tržištu ili stavljen u upotrebu (taj model treba smatrati plasiranim na tržište i stoga bi obaveze iz AI Akta za modele trebalo primenjivati pored onih za AI sistem), u skladu sa članom 97 AI Akta)
- razvije ili je razvio GPAI model i prvi put stavlja model na raspolaganje nizvodnom akteru na tržištu Unije (model treba smatrati plasiranim na tržište).
- Nizvodni akter koji integriše model u AI sistem i plasira sistem na tržište Unije ili ga stavlja u upotrebu u Uniji može biti provajder sistema i u tom slučaju mora da se pridržava važećih zahteva i obaveza za AI sisteme utvrđenih AI Aktom.
Kada uzvodni akter razvije ili je razvio GPAI model i prvi put ga učini dostupnim nizvodnom akteru van tržišta Unije, a nizvodni akter integriše model u sistem veštačke inteligencije koji stavlja na tržište Unije ili stavlja u upotrebu u Uniji:
- uzvodni akter bi tada trebalo da se smatra provajderom modela (osim ako nije na jasan i nedvosmislen način isključio distribuciju i upotrebu modela na tržištu Unije, uključujući njegovu integraciju u AI sisteme koji su namenjeni za plasiranje na tržište Unije ili stavljanje u upotrebu u Uniji),
- ako je uzvodni akter to uradio, nizvodni akter koji integriše model u AI sistem i stavlja sistem na tržište Unije ili ga stavlja u upotrebu u Uniji trebalo bi da se smatra provajderom modela.
Nizvodni modifikatori kao provajderi GPAI modela
Prema recitalu 97 AI Akta, GPAI modeli se mogu modifikovati ili fino podesiti u nove modele. Konkretno, nizvodni akteri mogu modifikovati GPAI (sa ili bez njegove integracije u AI sistem). Ipak, AI Akt ne precizira uslove pod kojima bi nizvodne modifikatore trebalo smatrati provajderima modifikovanih GPAI modela.
Komisija smatra da nije neophodno da svaka modifikacija GPAI modela dovede do toga da se nizvodni modifikator smatra provajderom modifikovanog GPAI modela, već samo ako modifikacija dovodi do značajne promene u opštosti, sposobnostima ili sistemskom riziku modela.
Prag za reklasifikaciju:
Nizvodni akter postaje novi GPAI provajder ako training compute korišćen za modifikaciju prelazi jednu trećinu onih korišćenih za obuku originalnog modela:
≥ 1/3 od 10²³ FLOPS za sve GPAI modele
≥ 1/3 od 10²⁵ FLOPS za GPAI modele sa sistemskim rizikom
Obim obaveza:
Primenjuju se samo obaveze specifične za modifikaciju: dokumentacija, rezime podataka za obuku i politika autorskih prava odnose se samo na dodatne obračunske operacije i podatke.
Međutim, ako se modifikuje GPAI model sa sistemskim rizikom, nizvodni akter mora u potpunosti da se pridržava svih obaveza u vezi sa sistemskim rizikom, uključujući obaveštavanje Komisije.
Izuzeća od određenih obaveza za određene modele objavljene kao open-source
Članovi 53(2) i 54(6) AI Akta propisuju izuzeća od nekih obaveza za „provajdere GPAI modela koji su objavljeni pod besplatnom i open-source licencom, koja omogućava pristup, korišćenje, modifikaciju i distribuciju modela, i čiji su parametri, uključujući težine, informacije o arhitekturi modela i informacije o korišćenju modela, javno dostupni“, sve dok model nije GPAI model sa sistemskim rizikom. Ovaj odeljak Smernica prvo opisuje obaveze na koje se primenjuju ova izuzeća, a zatim pojašnjava uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se ova izuzeća primenjivala.[8]
Da bi se kvalifikovao kao open-source prema AI Aktu, model mora biti objavljen pod besplatnom licencom otvorenog koda. Recital 102 Zakona o veštačkoj inteligenciji pojašnjava da licenca mora da omogući da se model „otvoreno deli“ i da korisnici mogu „slobodno pristupati, koristiti, modifikovati i redistribuirati“ model „ili njegove modifikovane verzije“. U nastavku je Komisija navela relevantno tumačenje pojmova: pristup, korišćenje, modifikacija i distribucija
Primeri ograničenja koja bi diskvalifikovala licencu od ispunjavanja ovih kriterijuma uključuju:
- nekomercijalnu ili isključivo istraživačku upotrebu
- zabrane distribucije modela ili njegovih komponenti
- ograničenja upotrebe pokrenuta pragovima veličine korisnika
- zahteve za dobijanje posebnih komercijalnih licenci za određene slučajeve upotrebe.
Dozvoljena ograničenja
Korisnici mogu koristiti, modifikovati i distribuirati modele veštačke inteligencije opšte namene pod besplatnim i licencama otvorenog koda, u skladu sa uslovima licence. To može uključivati
- navođenje originalnih autora,
- poštovanje uslova distribucije, i
- omogućavanje dostupnosti bilo kakvim izmenama ili poboljšanjima pod istim ili uporedivim uslovima licence.
- razumne i srazmerne mere zaštite od upotrebe sa visokim rizikom (npr. javna bezbednost), pod uslovom da nisu diskriminatorne.
Nedostatak monetizacije
Kako je pojašnjeno u recitalu 103 AI Akta, da bi se izuzeća primenila, ne bi trebalo zahtevati novčanu nadoknadu u zamenu za pristup, korišćenje, modifikaciju i distribuciju AI modela. U ovom kontekstu, monetizaciju treba shvatiti ne samo kao pružanje modela uz naknadu, već i kao druge vrste strategija monetizacije. Komisija smatra sledeće scenarije oblicima monetizacije:
- dvostruko licenciranje (npr. besplatno za akademsku upotrebu, plaćeno za komercijalnu upotrebu)
- podrška, održavanje ili ažuriranja uz plaćanje pristupa
- hostovani pristup podložan naknadama ili
- prihodi od oglašavanja.
Nasuprot tome, sledeći scenariji ne bi smatrali, u svrhu primene izuzeća, oblicima monetizacije:
- model se pruža zajedno sa plaćenim uslugama koje ne utiču na upotrebljivost ili besplatno korišćenje modela i koje su potpuno opcione.
- plaćene usluge ili podrška su dostupne uz model, bez bilo kakve obaveze kupovine, sve dok su korišćenje modela i besplatan i otvoren pristup garantovani (kao što su premium verzije modela sa naprednim funkcijama ili dodatnim alatima, sisteme za ažuriranje, proširenja ili dodatke koji pomažu korisnicima da rade sa modelom otvorenog koda ili proširuju njegovu funkcionalnost).
Sprovođenje obaveza
Smernice objašnjavaju implikacije za provajdere GPAI modela koji odluče da se pridržavaju i primenjuju Kodeks prakse za GPAI i navode očekivanja Komisije u vezi sa usklađenošću od 2. avgusta 2025. godine.[9]