17. februara 2024. godine počinje primena odredbi EU Akta o digitalnim uslugama (DSA)[1]na sve provajdere online platformi i drugih posredničkih usluga, koji pružaju svoje usluge u Uniji. Nova pravila se već primenjuju od avgusta 2023. godine na takozvane veoma velike onlajn platforme (VLOP) ili veoma velike onlajn pretraživače (VLOSE), odnosno platforme sa više od 45 miliona korisnika u EU (10% stanovništva EU). Evropska komisija će sprovoditi DSA zajedno sa nacionalnim vlastima, koje su nadležne za usklađenost platformi uspostavljenih na njihovoj teritoriji.

DSA harmonizuje pravila koja se primenjuju na posredničke onlajn usluge na unutrašnjem tržištu sa ciljem da se osigura bezbedno, predvidljivo i pouzdano online okruženje, i spreči online širenje nelegalnog sadržaja i društvenih rizika koje širenje takvog sadržaja ili dezinformacija može da stvori. Radi ostvarivanja navedenih ciljeva Uredba uspostavlja:

• okvir za uslovno izuzimanje od odgovornosti provajdera posredničkih usluga, kao i
• pravila o obavezama dužne pažnje prilagođene određenim specifičnim kategorijama provajdera posredničkih usluga.

OBIM PRIMENE

U svrhu ove Uredbe koncept „nezakonitog sadržaja“ u velikoj meri odražava postojeća pravila u oflajn okruženju. Pri tome ovaj koncept treba široko tumačiti, tako da obuhvata informacije koje se odnose na nezakonit sadržaj, proizvode, usluge i aktivnosti. Konkretno, taj koncept se odnosi na informacije, bez obzira na njihovu formu, koje su prema važećem pravu ili same po sebi nezakonite, kao što su nelegalni govor mržnje, teroristički sadržaj i nezakonit diskriminatorni sadržaj, ili ih važeći propisi proglašavaju nezakonitim s obzirom da se odnose na nezakonite aktivnosti. Nebitno je da li nezakonitost informacija ili aktivnosti proizilazi iz prava Unije ili iz nacionalnog prava koje je u skladu sa pravom Unije i kakva je konkretno priroda ili predmet odnosnog zakona. Ilustrativni primeri uključuju:

• deljenje slika koje prikazuju seksualno zlostavljanje dece, nezakonito deljenje privatnih slika bez pristanka, online uhođenje (online stalking),
• prodaju neusaglašenih ili falsifikovanih proizvoda, prodaju proizvoda ili pružanje usluga u suprotnosti sa zakonom o zaštiti potrošača,
• neovlašćeno korišćenje sadržaja zaštićenog autorskim pravima,
• nelegalna ponuda usluga smeštaja ili nelegalna prodaja živih životinja.

Ova Uredba se primenjuje na posredničke usluge koje se nude primaocima usluga koji imaju sedište ili su nastanjeni u Uniji, bez obzira na to gde provajderi tih posredničkih usluga imaju sedište.

Pojam usluge informacionog društva se primenjuje u značenju definisanom Direktivom (EU) 2015/1535[2], i podrazumeva svaku uslugu koja se obično pruža uz naknadu, na daljinu, elektronskim putem i na individualni zahtev primaoca. Konkretno, ova Uredba treba da se primenjuje na provajdere posredničkih usluga, a posebno posredničkih usluga poznatih kao ‘mere conduit’, ‘caching’ and ‘hosting’, s obzirom na to da je eksponencijalni rast korišćenja ovih usluga, uglavnom za legitimne i društveno korisne svrhe svih vrsta, takođe povećao njihovu ulogu u posredovanju i širenju nezakonitih ili na drugi način štetnih informacija i aktivnosti.

• ‘Mere conduit’ usluge (usluge „običnog provodjenja“) se sastoje od prenosa u komunikacionoj mreži informacija koje postavlja primalac usluge ili obezbeđivanja pristupa komunikacionoj mreži. Ove usluge mogu da uključe i automatsko, posredno i prolazno skladištenje informacija ukoliko se vrši isključivo u svrhu tog prenosa u komunikacionoj mreži, i pod uslovom da se informacije ne čuvaju u periodu dužem nego što je razumno potrebno za prenos. Na primer, ove posredničke usluge obuhvataju generičke kategorije usluga, kao što su:
  • tačke internet razmene, bežične pristupne tačke,
  • messaging usluge i web-based email usluge,
  • virtuelne privatne mreže,
  • bežične lokalne mreže (WLAN),
  • voice over IP (VoIP),
  • sistem naziva domena (DNS) usluge i resolvers,
  • registri naziva domena najvišeg nivoa, registratori,
  • ovlašćenja za izdavanje digitalnih sertifikata, i
  • druge interpersonalne komunikacione usluge.
• ‘Caching’ usluge se sastoje od prenosa informacija u komunikacionoj mreži koje postavlja primalac usluge, uključujući automatsko, posredno i privremeno skladištenje tih informacija, koje se obavlja isključivo u svrhu efikasnijeg daljeg prenosa informacija drugim primaocima na njihov zahtev. Takve usluge su ključne za obezbeđivanje neometanog i efikasnog prenosa informacija koje se dostavljaju na internetu. Generički primeri ovih posredničkih usluga uključuju:
  • usluge mreža za dostavljanje sadržaja,
  • usluge lokalizacije ili poboljšanja funkcija drugih provajdera switching usluga (reverse proxyili proxy za prilagođavanje sadržaja).(Proxy server koji čuva u lokalnoj memoriji kopije informacija sa veb sajtova kojima pristupaju korisnici. Ukoliko se ponavljaju pristupi određenom veb sajtu, proxy server isporučuje sačuvanu kopiju. Zaobilaženjem pristupa originalnom serveru, smanjuje se saobraćaj i ubrzava postupak razmene informacija).
• „Hosting“ usluge se sastoje se od skladištenja informacija koje su postavljene od strane, i na zahtev, primaoca usluge. Tipični hosting provajderi jesu veb hosting kompanije poput Facebook-a i YouTube-a. One svojim korisnicima rezervišu odredjeni memorijski kapacitet za smeštanje podataka koji se postavljaju na Internet. Sadržajem, dakle, upravljaju korisnici (User Generated Content – UGC). Primeri ovih usluga  uključuju kategorije kao što su:
  • cloud computing,
  • veb hosting,
  • plaćene usluge referenciranja ili
  • usluge koje omogućavaju deljenje informacija i sadržaja na mreži, uključujući skladištenje i deljenje datoteka,
  • „Online platforme“, kao što su:
    • društvene mreže ili
    • online platforme koje omogućavaju potrošačima da sklapaju ugovore na daljinu sa trgovcima
  • Online platforma je definisana kao hosting usluga kojom se informacije, na zahtev primaoca usluge, ne samo čuvaju, već i dele (čine dostupnim) javnosti. Medjutim, ne smatraju se uslugama online platformi pri kojima je distribucija informacija javnosti samo manja i čisto pomoćna karakteristika koja je suštinski povezana sa drugom uslugom, ili manja funkcionalnost glavne usluge, i ne može se, iz objektivnih tehničkih razloga, koristiti bez te druge ili glavne usluge, pri čemu integracija te funkcije ili funkcionalnosti nije sredstvo za zaobilaženje primenljivosti pravila ove Uredbe. Na primer, odeljak za komentare u onlajn novinama mogao bi da predstavlja takvo obeležje, gde je jasno da je pomoćni uz glavnu uslugu koju predstavlja objavljivanje vesti pod uređivačkom odgovornošću izdavača. Nasuprot tome, skladištenje komentara na društvenoj mreži treba smatrati uslugom online platforme, gde je jasno da se ne radi o sporednoj karakteristici ponuđene usluge, čak i ako je pomoćna za objavljivanje postova primalaca usluge. Za potrebe ove Uredbe, cloud computing i veb hosting usluge se ne smatraju online platformom, s obzirom da širenje specifičnih informacija javnosti predstavlja sporednu i pomoćnu funkciju ili manju funkcionalnost takvih usluga. Štaviše, cloud computing i veb hosting usluge, kada služe kao infrastruktura, kao što su osnovna infrastrukturna skladišta i computing usluge jedne internet aplikacije, veb stranice ili online platforme, same po sebi se ne smatraju deljenjem javnosti informacija koje čuvaju ili obrađuju na zahtev primaoca aplikacije, veb-sajta ili online platforme, koje oni hostuju.
  • Uredba definiše „online pretraživač“ takođe kao posredničku uslugu koja omogućava korisnicima da unose upite kako bi izvršili pretragu, u principu, svih veb lokacija ili svih veb lokacija na određenom jeziku, na osnovu upita o bilo kojoj temi u obliku ključne reči, glasovnog zahteva, fraze ili drugog unosa, i vraća rezultate u bilo kom formatu u kojem se mogu pronaći informacije u vezi sa traženim sadržajem.

ODGOVORNOST PROVAJDERA POSREDNIČKIH USLUGA

Pravila o odgovornosti provajdera posredničkih usluga propisana ovom Uredbom utvrdjuju samo kada se odnosni provajder posredničkih usluga ne može smatrati odgovornim u vezi sa nezakonitim sadržajem koji pružaju primaoci usluge. Ova pravila ne treba shvatiti kao pozitivnu osnovu za utvrđivanje kada se provajder može smatrati odgovornim, već to treba da utvrde važeća pravila Unije ili nacionalnog prava. Saglasno tome, izuzimanje od odgovornosti utvrđeno ovom Uredbom će se primenjivati u pogledu bilo koje vrste odgovornosti i u pogledu bilo koje vrste nezakonitog sadržaja, bez obzira na konkretnu materiju ili prirodu tih zakona.

Uslovno izuzimanje od odgovornosti provajdera posredničkih usluga

• ‘Mere conduit“: kada se pruža usluga informacionog društva koja se sastoji od prenosa u komunikacionoj mreži informacija koje postavlja primalac usluge, ili omogućavanja pristupa komunikacionoj mreži, provajder usluge neće biti odgovoran za informacije koje se prenose ili kojima se pristupa, pod uslovom da:
  • (a) ne inicira prenos;
  • (b) ne bira primaoca prenosa; i
  • (c) ne bira ili ne menja informacije sadržane u prenosu.
• ‘Caching’: Kada se pruža usluga informacionog društva koja se sastoji od prenosa u komunikacionoj mreži informacija koje postavlja primalac usluge, provajder usluge neće biti odgovoran za automatsko, posredno i privremeno skladištenje tih informacija, koje se vrši samo u svrhu da učini efikasnijim ili sigurnijim dalji prenos informacija drugim primaocima usluge na njihov zahtev, pod uslovom da:
  • (a) ne menja informacije;
  • (b) ispunjava uslove za pristup informacijama (pristup podacima je ograničen ukoliko je to bila namera inicijatora prenosa);
  • (c) poštuje pravila u vezi sa ažuriranjem informacija, specificirana na način koji je široko priznat i korišćen u industriji;
  • (d) ne ometa zakonitu upotrebu tehnologije, koja je široko priznata i korišćena u industriji, za dobijanje podataka o korišćenju informacija; i
  • (e) deluje efikasno kako bi uklonio ili onemogućio pristup informacijama koje je uskladištio nakon što je saznao da su informacije na početnom izvoru prenosa uklonjene sa mreže, ili da im je pristup onemogućen, ili da je sudski ili upravni organ naredio takvo uklanjanje ili onemogućavanje.
• „Hosting“: Kada se pruža usluga informacionog društva koja se sastoji od skladištenja informacija koje postavlja primalac usluge, provajder usluge neće biti odgovoran za informacije koje se čuvaju na zahtev primaoca usluge, pod uslovom da:
  • (a) nema aktuelno saznanje o nezakonitoj aktivnosti ili nezakonitom sadržaju i, što se tiče zahteva za naknadu štete, nije upoznat sa činjenicama ili okolnostima iz kojih je očigledna nezakonita aktivnost ili nezakonit sadržaj; ili
  • (b) po dobijanju takvog znanja ili svesti, deluje efikasno da ukloni ili onemogući pristup nezakonitom sadržaju.

Ova rešenja ne utiču na mogućnost sudskih ili upravnih organa, u skladu sa pravnim sistemom države članice, da zahtevaju od provajdera usluga prekid ili sprečavanje prekršaja.

Kada se izuzimanje od odgovornosti neće primenjivati

• Iako online platforme spadaju u „hosting“ usluge, izuzimanje od odgovornosti se neće primenjivati u pogledu odgovornosti po zakonu o zaštiti potrošača online platformi koje omogućavaju potrošačima da sklapaju ugovore na daljinu sa trgovcima, kada takva online platforma prikazuje konkretni aspekt informacija ili inače omogućava konkretnu transakciju o kojoj je reč, na način koji bi naveo prosečnog potrošača da veruje da informacije, proizvod ili uslugu koja je predmet transakcije, obezbeđuje ili sama online platforma ili primalac usluge koji deluje pod njenom upravom ili kontrolom.
• Izuzimanja od odgovornosti utvrđena ovom Uredbom se neće primenjivati kada, umesto da se ograniči na neutralno pružanje usluga samo tehničkom i automatskom obradom informacija koje postavlja primalac usluge, provajder posredničkih usluga igra aktivnu ulogu takve vrste koja mu daje znanje o ili kontrolu nad tim informacijama. Shodno tome, izuzimanje neće biti omogućeno u pogledu odgovornosti u vezi sa informacijama koje nije postavio primalac usluge, već sam provajder posredničke usluge, uključujući i slučajeve kada su informacije razvijene pod uredničkom odgovornošću tog provajdera.
• Kada provajder posredničkih usluga svesno i namerno sarađuje sa primaocem usluga u cilju preduzimanja nezakonitih radnji, neće se smatrati da su usluge pružene neutralno, i provajder stoga neće moći da koristi izuzimanje od odgovornosti predviđeno ovom Uredbom. Ovo će biti slučaj, na primer, kada provajder nudi svoju uslugu sa glavnom svrhom da olakša nezakonite aktivnosti, na primer tako što eksplicitno pokazuje da je njegova svrha da olakša nezakonite aktivnosti ili da su njegove usluge pogodne za tu svrhu (samo činjenica da usluga nudi šifrovane prenose ili bilo koji drugi sistem koji onemogućava identifikaciju korisnika ne može se sama po sebi kvalifikovati kao olakšavanje nezakonitih aktivnosti).

Samoinicijativne istrage i poštovanje zakona

Provajderi posredničkih usluga neće se smatrati nepodobnim za propisana izuzimanja od odgovornosti samo zato što u dobroj veri i savesno sprovode dobrovoljne samoinicijativne istrage ili preduzimaju druge mere u cilju otkrivanja, identifikacije i uklanjanja, ili onemogućavanja pristupa nezakonitom sadržaju ili preduzimaju neophodne mere za usklađivanje sa zahtevima prava Unije i nacionalnog prava u skladu sa pravom Unije, uključujući zahteve navedene u ovoj Uredbi.

Nepostojanje opštih obaveza praćenja i kontrolisanja ili aktivnog utvrđivanja činjenica

Provajderi posredničkih usluga nemaju opštu obavezu da prate i kontrolištu informacije koje prenose ili čuvaju, niti da aktivno traže činjenice ili okolnosti koje ukazuju na nezakonite aktivnosti.

Ovo se ne odnosi na obaveze praćenja i kontrole u konkretnom slučaju i, posebno, ne utiče na naloge nacionalnih vlasti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i uslovima utvrđenim ovom Uredbom.

Nalog za delovanje protiv nezakonitog sadržaja ili obezbedjivanje informacija

U zavisnosti od pravnog sistema svake države članice i oblasti prava u pitanju, nacionalni pravosudni ili upravni organi mogu da nalože provajderima posredničkih usluga da deluju protiv jednog ili više konkretnih aspekata nezakonitog sadržaja ili da obezbede određene specifične informacije. Po prijemu naloga za postupanje, provajderi posredničkih usluga su dužni da obaveste organ koji izdaje nalog, ili bilo koji drugi organ koji je naveden u nalogu, o svakom dejstvu proizašlom iz tog naloga, navodeći da li je i kada dejstvo nastupilo, bez nepotrebnog odlaganja. 

DUE DILIGENCE OBAVEZE ZA TRANSPARENTNO I BEZBEDNO ONLINE OKRUŽENJE

Da bi obezbedio bezbedno i transparentno onlajn okruženje, DSA uspostavlja skup usklađenih due diligence obaveza za provajdere posredničkih usluga, koje su prilagođene vrsti, veličini i prirodi odnosne posredničke usluge.

Obaveze svih provajdera posredničkih usluga

Svi provajderi posredničkih usluga imaju obavezu da:

• odrede jedan punkt za kontakt kako bi omogućili direktnu komunikaciju elektronskim putem sa organima država članica, Komisijom i Odborom;
• odrede jedan punkt za kontakt kako bi omogućili primaocima usluge da direktno i brzo komuniciraju sa njima, elektronskim putem i na način koji je prilagođen korisniku;
• naznače, u pisanom obliku, pravno ili fizičko lice koje deluje kao njihov zakonski zastupniku jednoj od država članica u kojoj nudi svoje usluge, ako provajder nema sedište u Uniji;
• uključe u svoje opšte uslove poslovanja informacije o svim ograničenjima koja nameću u vezi sa korišćenjem njihove usluge u pogledu informacija koje postavljaju primaoci usluge;
• učine javno dostupnim, u mašinski čitljivom formatu i na lako dostupan način, najmanje jednom godišnje, jasne i lako razumljive izveštaje o moderiranju sadržaja koje su izvršili tokom relevantnog perioda (obaveza transparentnog izveštavanja).

Dodatne obaveze provajdera hosting usluga, uključujući online platformi

Provajderi hosting usluga igraju posebno važnu ulogu u borbi protiv nelegalnog sadržaja na mreži, s obzirom na to da skladište informacije koje se dostavljaju od ili na zahtev primaoca usluge, a obično i omogućavaju pristup drugim primaocima, ponekad u velikom obimu. Stoga su za sve provajdere hosting usluga, bez obzira na njihovu veličinu, propisane dodatne obaveze:

• da uspostave lako dostupne i prilagodjene korisnicima mehanizme koji će omogućiti svakom pojedincu ili entitetu da ih obavesti o prisustvu u okviru njihove usluge specifičnih informacija koje pojedinac ili entitet smatra nezakonitim sadržajem, čime se ispunjava uslov aktualnog saznanja ili svesti provajdera o nezakonitom sadržaju; 
• da pruže jasnu i konkretnu izjavu o razlozima svim primaocima usluge na koje se odnosi bilo koje od ograničenja sprovedeno na osnovu toga što informacije koje postavlja primalac usluge predstavljaju nezakonit sadržaj ili su nekompatibilne sa njihovim opštim uslovima poslovanja;
• da bez odlaganja obavesti organe za sprovođenje zakona ili sudske organe države članice, kada sazna za bilo kakvu informaciju koja izaziva sumnju da je izvršeno, ili se izvršava, ili će se verovatno izvršiti krivično delo koje uključuje ugrožavanje života ili bezbednosti lica. 

Dodatne obaveze provajdera online platformi

• Provajderi online platformi su dužni da primaocima usluge, uključujući fizička ili pravna lica koja su podnela obaveštenje, obezbede pristup efikasnom internom sistemu za rešavanje žalbi, koji im omogućava da ulože žalbu u periodu od najmanje šest meseci nakon donošenja relevantne odluke, elektronski i besplatno, protiv odluke koju je doneo provajder online platforme po prijemu obaveštenja, kao i protiv sledećih odluka donetih na osnovu toga što informacije koje postavljaju primaoci predstavljaju nezakonit sadržaj ili nisu u skladu sa njegovim opštim uslovima poslovanja: odluke da se ili ne ukloni ili onemogući pristup ili ograniči vidljivost informacija; odluke da se ili ne suspenduju ili prekinu pružanje usluge, u celini ili delimično, primaocima; odluke da suspenduju ili ukinu nalog primaoca ili ne; odluke da suspenduju, prekinu ili na drugi način ograniče mogućnost unovčavanja informacija koje dostavljaju primaoci.
• Primaoci usluge, uključujući fizička ili pravna lica koja su dostavili obaveštenja, na koja se odnose jedna od ovih navedenih odluka, imaju pravo da izaberu bilo koje ovlašćeno telo za vansudsko rešavanje sporova u cilju rešavanja sporova u vezi sa tim odlukama, uključujući žalbe koje nisu rešene putem internog sistema za rešavanje žalbi.
• Provajderi onlajn platformi su dužni da preduzmu neophodne tehničke i organizacione mere kako bi osigurali da obaveštenja podneta od ‘trusted flaggers“ (pouzdanih označivača), koji deluju u okviru svoje određene oblasti stručnosti, preko mehanizama navedenih u DSA, imaju prioritet i da se obrađuju i o njima odlučuje bez nepotrebnog odlaganja. Status „pouzdanog označivača“ prema ovoj Uredbi dodeljuje, na zahtev bilo kog subjekta, koordinator digitalnih usluga države članice u kojoj je podnosilac zahteva osnovan, podnosiocu koji je pokazao da ispunjava sve sledeće uslove: (a) ima posebnu stručnost i nadležnost u svrhu otkrivanja, identifikovanja i obaveštavanja o nelegalnom sadržaju; (b) da je nezavisan od bilo kog provajdera onlajn platformi; (c) obavlja svoje aktivnosti u cilju podnošenja obaveštenja savesno, tačno i objektivno.

Mere i zaštita od zloupotrebe

Provajderi onlajn platformi će suspendovati, na razuman vremenski period i nakon prethodnog upozorenja:

• pružanje svojih usluga primaocima usluge koji često pružaju očigledno nezakonit sadržaj.
• obradu obaveštenja i žalbi podnetih putem mehanizama obaveštenja i delovanja i internih sistema za postupanje sa žalbama od strane pojedinaca ili entiteta ili podnosilaca pritužbi koji često podnose obaveštenja ili žalbe koje su očigledno neosnovane.

• Provajderi online platformi imaju dodatne obaveze izveštavanja o broju sporova podnetih organima za vansudsko rešavanje sporova, ishodima rešavanja sporova, kao i broju izrečenih suspenzija.
• Provajderi online platformi ne smeju dizajnirati, organizovati ili upravljati svojim onlajn interfejsima na način koji obmanjuje primaoce svojih usluga, njima manipuliše ili na drugi način materijalno iskrivljuje ili narušava sposobnost primalaca svojih usluga da donose slobodne i informisane odluke.
• Provajderi online platformi koje prikazuju oglase na svojim online interfejsima će obezbediti da, za svaki konkretan oglas prikazan svakom pojedinačnom primaocu, primaoci usluge budu u mogućnosti da identifikuju, na jasan, koncizan i nedvosmislen način i u realnom vremenu: da je informacija oglas; fizičko ili pravno lice u čije ime se oglas prikazuje; fizičko ili pravno lice koje je platilo oglas ako se to lice razlikuje; sadržajne informacije direktno i lako dostupne iz oglasa o glavnim parametrima koji se koriste za određivanje primaoca kome se oglas prikazuje.
• Provajderi online platformi koje koriste sisteme za preporuke će u svojim opštim uslovima poslovanja, na jednostavnom i razumljivom jeziku, navesti glavne parametre koji se koriste u njihovim sistemima preporuka, kao i sve opcije za primaoce usluge da modifikuju ili utiču na te glavne parametre.
• Provajderi online platformi dostupnih maloletnicima će uvesti odgovarajuće i proporcionalne mere da obezbede visok nivo privatnosti i bezbednosti maloletnika na svojim uslugama.

Dodatne odredbe koje se primenjuju na provajdere online platformi                                                                                              koje omogućavaju potrošačima da sklapaju sa trgovcima ugovore na daljinu

Provajderi online platformi koje omogućavaju potrošačima da sklapaju sa trgovcima ugovore na daljinu su dužni:

• da obezbede da trgovci mogu da koriste te online platforme za promovisanje poruka ili za ponudu proizvoda ili usluga potrošačima koji se nalaze u Uniji samo ako su, pre upotrebe njihovih usluga u te svrhe, dobili relevantne informacije u vezi sa trgovcem;
• da obezbede da je njihov online interfejs dizajniran i organizovan na način koji omogućava trgovcima da ispune svoje obaveze u vezi sa predugovornim informacijama, usklađenošću i informacijama o bezbednosti proizvoda u skladu sa važećim pravom Unije;
• da obaveste potrošače, kada saznaju da je trgovac ponudio ilegalni proizvod ili uslugu potrošačima koji se nalaze u Uniji, preko njihovih usluga.

Dodatne obaveze provajdera veoma velikih online platformi i veoma velikih online pretraživača                                                      za upravljanje sistemskim rizicima

Online platforme i online pretraživači koji imaju broj prosečnih mesečnih aktivnih primalaca usluge u Uniji jednak ili veći od 45 miliona, označeni su kao veoma velike online platforme ili veoma veliki online pretraživači, i oni su dužni:

• da pažljivo identifikuju, analiziraju i procenjuju sve sistemske rizike u Uniji koji proizilaze iz dizajna ili funkcionisanja njihovih usluga i povezanih sistema, uključujući algoritamske sisteme, ili iz upotrebe njihovih usluga;
• da uspostave razumne, proporcionalne i efikasne mere za ublažavanje, prilagođene identifikovanim specifičnim sistemskim rizicima, sa posebnim osvrtom na uticaje takvih mera na osnovna prava;
• da budu subjekti nezavisnih revizija o svom trošku, a najmanje jednom godišnje, radi procene usklađenosti sa obavezama utvrđenim ovom Uredbom i svim obavezama preuzetim u skladu sa kodeksima ponašanja;
• da uspostave funkciju usklađenosti, koja je nezavisna od njihovih operativnih funkcija i koja se sastoji od jednog ili više službenika za usklađenost, uključujući šefa funkcije usklađenosti.

Kada dođe do krize, Komisija, postupajući po preporuci Odbora, može da donese odluku kojom se od jednog ili više provajdera veoma velikih online platformi ili veoma velikih online pretraživača zahteva da preduzmu jednu ili više sledećih radnji:

• da procene da li, i ako jeste, u kojoj meri i kako, funkcionisanje i korišćenje njihovih usluga značajno doprinosi ozbiljnoj pretnji ili je verovatno da će to učiniti;
• da identifikuju i primenjuju specifične, efikasne i proporcionalne mere za sprečavanje, eliminisanje ili ograničavanje svakog takvog doprinosa identifikovanoj ozbiljnoj pretnji;
• da izvještavaju Komisiju do određenog datuma ili u redovnim intervalima navedenim u odluci, o procenama, o preciznom sadržaju, sprovođenju i kvalitativnom i kvantitativnom uticaju konkretnih preduzetih mera i o bilo kom drugom pitanju u vezi sa tim procenama ili tim merama, kako je navedeno u odluci.

[1] Regulation (EU) 2022/2065 of the European Parliament and of the Council of 19 October 2022 on a Single Market For Digital Services and amending Directive 2000/31/EC (Digital Services Act); 
[2] Directive (EU) 2015/1535 of the European Parliament and of the Council of 9 September 2015 laying down a procedure for the provision of information in the field of technical regulations and of rules on Information Society services (codification